Došli su po nju iznenada. Nije imala vremena ni da se pozdravi. Nije imala vremena da pronađe kolica i ponese sa sobom veliki kamen koji gura uz brdo otkako zna za sebe. Da je samo znala… Sve bi postavila na mesto. Očistila kuću, skuvala za nedelju dana, zagrlila još jednom voljene… i tek onda zakoračila na leteći ćilim. Osećam njeno prisustvo dok kao šal od svile leprša tunelom između dva sveta. Iznenađena je lakoćom i odsustvom bola. Grč je napustio njeno lice, oči se smeju. Ne mora da pazi svoju novu haljinu, neće je isprljati i izgužvati. Tako je mlada.

Baš sam kučka! Zvala je pre dva meseca i pričala o svom zdravlju, o lekovima, lekarima i terapiji. Zazvonio je drugi telefon. Dobro… videćemo se uskoro… i nismo. Nikada ne znaš kada poslednji put čuješ nečiji glas. Sada sam saznala. Mnogo me to boli, ali suze nikako da krenu. Ostala sam dužna.

Oduvek sam mislila da svi možemo da menjamo svoje živote. Svejedno kakve smo karte izvukli. Nije mi bilo jasno zašto ljudi pristaju da guraju taj kamen? Čega se boje? Mirno, bez borbe se predaju i prihvataju granice, jer ne vide da iza zida postoji nešto. Kad bi se samo malo popeli na prste… Oni su mene takođe gledali sa čuđenjem, kako stalno tražim konopac da bih preskočila zid i to sa sve koferom. Vežem nekoliko čvorova oko ručke. Ooo-ruk! Prebacim nekako prvo kofer preko, onda čvrsto vežem drugi kraj oko struka, oduprem se nogama… i evo me na drugoj strani. Naučila sam da teret može da bude savršeni partner i saveznik.

Pružila je ruku onome kome su svi okrenuli leđa i izvukla ga iz crne nabujale reke koja nosi. Htela je i meni da pomogne. Da prihvatim život takav kakav mora da bude. Bilo me strah te pažnje i pomoći. Uznemirim se i pokušavam da pobegnem, što pre, dok se ne natopim tom energijom kao sunđer i potonem. Još uvek sam fragile, još uvek su mi noge u blatu do kolena, ne koračam sigurno čvrstim tlom. Tu pomoć osećam kao travu koja dodiruje moju kožu i lagano me opominje da svaki čas mogu da izgubim tlo.

Guranje kamena je veliko kao i let u slobodu. Ako si to ti. Ako prihvatiš sebe u toj ulozi gde je kamen glavni rekvizit. Inače, telo ubrzano počne da pali crvene sijalice i na kraju pukne ko’ dlaka. Tako pomiri konflikt.