Škola i učitelj su tačno onakvi, kakav si ti sam. Sve je bilo mnogo grubo jer sam se na toj pozornici sretala sa onima koje sam u spoljnom svetu izbegavala ili ulazila u konflikt. Oni ne znaju na koga su se namerili!
Prvi učitelj je kao prvi ljubavnik. Nikada se ne zaboravlja. Ostavi pečat. Pamtim svaku reč, pokret… naročito prvi susret: vir zamalo da me odnese. Naišao je u poslednjem času. Sjurio se strmom stazicom do blatnjave obale nabujale reke, zagazio do pojasa i pružio mi granu koja se tu zatekla. Uhvatila sam je čvrsto i držala dugo, dugo. Godinama. Sve dok sama nisam kročila na čvrsto tlo.
Za to vreme naučila sam mnogo. Baš mnogo. Doduše, ne ono što sam htela, već ono što mi je bilo potrebno, a čita se između redova. Posle toga sam mogla sama da sednem u auto i uključim se u saobraćaj, a kasnije i da postanem reli vozač. Silina prvog susreta ofarbala je naš odnos, ostao je takav do samog kraja. Kada smo se sreli bila sam prava fragile, izgledalo je da ću svakoga časa pući. Osećala sam strašne struje u sebi i mislila da dolaze spolja. Svi su bili ogledalo moga besa. Nisam imala jasnu ideju kako to da promenim, samo mi je nešto iznutra govorilo da je to moguće i da ne smem odustati, jer nemam drugog izbora. Vidim to i sama, pre pet minuta zamalo da završim u viru.
I tako… kao u onim knjigama… učenik je bio spreman i učitelj se pojavio. Odmah sam znala da počinje nešto veliko. Nešto što će mi promeniti život. Ovi što se kartaju, rekli bi: kec na jedanaest. Neizbežno. Bilo je proleće godine 1. Saturn je napravio pun krug i ostao tu dovoljno dugo da postavim stvari za sledeći. Kada Saturn napravi krug ljudima se dešavaju prve najbitnije stvari u životu. Venčaju se… dobiju dete… unapredenje na poslu… stan… a ja izvukoh ovo. Ali to sam ja. Uostalom, biljka koju zalivaš i neguješ, ta i raste.
Krenula je škola. Surova. Ruski stil… rad u grupi… trenje. Škola i učitelj su tačno onakvi, kakav si ti sam. Sve je bilo mnogo grubo jer sam se na toj pozornici sretala sa onima koje sam u spoljnom svetu izbegavala ili ulazila u konflikt. Poligoni su se nizali. Čvrsto sam rešila da budem tu i da stignem do cilja, šta god to bilo. Oni ne znaju na koga su se namerili! Ne može mene niko više da izbaci iz kruga! Kasnije sam sretala neke učitelje sa hare-krišna facom i ljubav-ljubav rečima na usnama. I nisam im verovala. Jer sve to nije dolazilo iznutra, bilo je prepričano. Nije bilo autentično. Nekako, svi su izgledali kao loši glumci i nisu mogli da se mere sa njegovim duhom, inteligencijom i harizmom.
Govorio je kako je naš mozak jedna lenja životinja. Da hiljadu puta moraš ponoviti radnju da bi ostao trag, a ako staneš, on pomisli da je godišnji odmor i sve nestane za čas. Nema te teritorije koja je zauvek osvojena, osvajaš je svaki dan iznova. I nema kraja. Od ogromnog okeana, ljudi koriste samo malo kamenito ostrvce. Ni ne sanjaju šta sve mogu. Poverovali su onima koji govore da ništa ne mogu. Ja nisam. Sve sam vrlo ozbiljno shvatila. Satima sam vežbala i vežbala. Udah-izdah, zelena-ljubičasta-plava… ponavljala bih sve dok mi ne krene krv iz nosa.
I… ne čitaj knjige, jer istina je jedna i pravo znanje dolazi iznutra. Sama napiši svoju knjigu. Znakove pored puta gledaj samo krajičkom oka, to je za one, druge ljude. Stvari se ne dešavaju pravolinijski: uzrok-posledica. Zažmuri i prati unutrašnji osećaj. Na ovom tvom putu, moraš da se ponašaš kao ratnik u šumi. Oružje u svakom času mora da bude spremno. Zažmuri: videćeš otisak stopala, zarez na kori drveta, polomljenu granu… osetićeš da vazduh drugačije struji… da su ptice promenile pev…
Bila sam sa njim tačno onoliko koliko je trebalo, a onda je Pluton promenio znak i srela sam Moćnu ženu. Konačno sam dobila dozvolu i jurnula na glavni put. I sve je bilo tako brzo i lako. Bez otpora.